Lepotan Jonskog mora
U ove hladnije prolećne dane greju nas sećanja na more, sunce, topli pesak, miris četinara i hiljade grčkih kvrgavih, zelenolisnih maslina. Ove godine posebno, sa velikom toplinom i oduševljenjem, sećamo se čarobnog Vrahosa, bisera jonske obale, tek otkrivenog, sklonjenog od turističke vreve i galame, u kome smo proveli jedan od najlepših godišnjih odmora, a do sada ih je bilo podosta.
Dobro poznato društvo, sa brojnih letovanja i putovanja, dve različite generacije, zasićeni već od isprobanih mesta u Grčkoj, Turskoj, svuda gde srpski turistički džep može da plati, sa dosta rezerve odlučilo se za letovanje u malo poznatom mestu, za koje turističke agencije daju ustaljeni kliše „raj za odmor“. Aranžman „Halo tursa“ iz Beograda, neverovatno jeftin, takođe ne obećava, ali iskustvo govori da sa ovom turističkom agencijom do sada nismo bili razočarani u njen reklamni slogan „sa stilom za malo para“.
Put dug oko 1.000 kilomerata. Sezona godišnjih odmora je na izmaku, kraj je avgusta, pa se granične formalnosti brzo obavljaju.
Noćna vožnja vodi nas kroz severnu Grčku, modernim autoputem sa preko 50 tunela, bezbroj mostova i vijaduktova. U osvitu zore, na čas, u daljini ugledasmo Igumenicu, luku iz koje kreću trajekti za ostrva u jonskom moru. Nastavljamo put na jug, ka Pargi i dalje u pravcu Vrahosa. Vrahos je udaljen od Parge 30 kilomera, a isto toliko i od Preveze, koja je administrativni centar ove regije. Od Preveze se na udaljenosti od 20 kilometara, na jug nalazi ostrvo Lefkada koje je veštačkom prevlakom spojeno sa kopnom.
Vrachos u svitanje
U ranim jutarnjim satima, neispavani i tromi od noćne vožnje, skrećemo sa autoputa i stižemo neuglednim, serpentinskim putem, u Vrahos. Peskovita plaža dokle dopire pogled, a more tirkizne boje, kao ogledalo, pučina nigde oko da se odmori. Uz samu plažu, dugu 3,7 kilometara nanizale su se kuće, hoteli, restorani…., sve u cveću i zelenilu, a one, koji „loše“ spavaju, uspavljuje nemirna igra mora. Ono što odmah primećujemo je da nema prodavnica koje opsedaju turisti, kao na Halkidikiju ili u olimpijskoj regiji. Već „brinemo“ gde ćemo potrošiti evre.
Dočekuje nas predusretljivi predstavnik agencije Dejan Lagundžić i pomaže da se smestimo u lepe, uredne i prostrane apartmane, na samoj obali. Saopštava nam, za nas turiste, važnu vest: Vrahos ima svoj vodovod, voda je izvrorska sa obližnjih planina. Domaćini su ljubazni, vredni i gostoljubivi, pa se osećate kao da ste došli kao dragi gost.
Uz plažu su se nanizali kafići i taverne sa besplatnim internetom, ležaljkama i suncobranima. Iz njih dopire tiha, smirujuća muzika. Ulicom automobili „mile“, nema buke, naročito one iz snažnih dvotočkaša…
Cene su veoma pristupačne, gotovo kao kod kuće, a puni restorani „Serafino“, „Janis“, „Koko-bar“ itd. govore o svežoj i ukusnoj hrani, koju služe. Jedan kuriozitet: negde na polovini plaže je nepostojeća granica, koja deli Vrahos, jedan pripada Pargi, a drugi Prevezi. Ostala je tajna kome plaćaju poreze? Baš tu negde je i mesto odakle polaze svi zaljubljenici u vodene sportove.
Mesto je skrajnuto od saobraćajnica i zbog toga tiho i idealno za odmor. Ipak, blizina većih gradova i poznatijih letovališta, čini ga atraktivnim i za one koji vole zabavu i letnju vrevu. Kad vam dosadi mir i tišina imate veliki izbor izleta koje ne treba propustiti.
Među najatraktivnijim je krstarenje po jonskim ostrvima sa posetom Kefaloniji i veoma slikovitom gradiću Fiskardu. Tu su i tajnovita usamljena ostrva Paksos i Antipaksos. Aražman obuhvata i posetu drevnoj Itaki i bogataškom Skorpiosu, koji je „zatvoren“ za smrtnike, ali je dozvoljeno kruženje oko njega.
Celodnevna krstarenja pružaju mogućnost da se okupate na plažama do kojih se dolazi samo čamcem. Nezaboravni, ali izlet pun emocija svakako je i celodnevni put na ostrvo Krf.
Znano je: Krf je srpsko uskrsnuće. Pet – šest hiljada ostrvljana prihvatilo je, posle albanske golgote, 1916. godine, za vreme Velikog rata ,142.800 vojnika, civila, žena i dece. Kompletnu srpsku vladu i članove Narodne skupštine. Ko nije, obavezno treba da poseti ribarsko selo Guviju i njenu seosku majušnu luku gde se iskrcavala preumorna i izmoždena srpska vojska, zatim, prekoputa, ostrvo Vido, gde se nalazi spomenik stradalim srpskim borcima, lepi Mauzolej sa 1800 kaseta i imena umrlih srpskih patnika.
Vido – Srpski mauzolej
Kada na ostrvcetu nije bilo više mesta, a smrt toliko brza, oni su sahranjeni u “plavoj grobnici“. Ne treba propustiti ni posete Pargi, koje se organizuju kao dnevni ili noćni izleti. Vrlo prijatan je izlet sa plovidbom drevnom rekom Aheron, ali se može otići i do Albanije. Uz sve ove mogućnosti nikome neće biti dosadno a vreme će biti ispunjeno brojnim doživljajima kulturno-istorijskog sadržaja.
Reka Aheron
Vreme provedeno u Vrahosu proletelo je kao tren, a ostalo nam je u sećanju kao nezaboravan odmor koji se jednostavno mora ponoviti. Vrahos je mestašce za uživanje i opuštanje…
autor teksta:
Gordana Šeović Spasić iz Požarevca
